Industrijska proizvodnja jestivog ulja na Balkanu svoje početke beleži u vojvođanskom gradiću Vrbasu. Preduzimljivi trgovac Jakob Lenji podigao je 1855. godine u ovom gradu, na obali Starog kanala, prvu radionicu za preradu ulja. Niko nije mogao da zamisli da će puštanjem u rad ovog nevelikog pogona biti postavljen temelj budućem moćnom industrijskom gigantu – fabrici VITAL. Lenjijeva fabrika je započela svoju proizvodnju presom nerafinisanog ulja sa ručnom i stočnom pogonskom snagom. Preovladujuće sirovine bile su: konoplja, bundevina koštica i uljana repica. Sirovo ulje sve do 1929. godine nije rafinisano u Vrbasu, već u Budimpešti gde je porodica Lenji posedovala rafineriju. Treća i četvrta decenija XX veka, kada se na čelu fabrike nalazio unuk osnivača, Josif Lenji, veoma su značajne za razvoj prve uljare na Balkanu.
Istorijat fabrike
Početak proizvodnje
Proizvodni pogoni
U tom periodu u znatnoj meri je osavremenjena proizvodnja, nabavljena je nova oprema i rafinerija, tako da je proces proizvodnje jestivog ulja u potpunosti zaokružen u vrbaškoj fabrici. Prvo ulje od suncokreta proizvedeno je u ovoj uljari tridesetih godina prošlog veka. Od tada je suncokret osnovna sirovina u proizvodnji i danas predstavlja neku vrstu amblema fabrike. Krajem pedesetih godina ova fabrika beleži dva značajna datuma. Godine 1957. završena je i puštena u rad prva fabrika margarina u Srbiji. Vrbaški uljari proizveli su te godine i prvih 90 tona ove namirnice. Najbrži razvoj VITAL doživljava u periodu od 1969. do 1977. godine. U tom razdoblju, na novim lokacijama, izgrađeno je nekoliko proizvodnih pogona za koje je uvežena najsavremenija svetska oprema za proizvodnju ulja i margarina.
Početak proizvodnje
Industrijska proizvodnja jestivog ulja na Balkanu svoje početke beleži u vojvođanskom gradiću Vrbasu. Preduzimljivi trgovac Jakob Lenji podigao je 1855. godine u ovom gradu, na obali Starog kanala, prvu radionicu za preradu ulja. Niko nije mogao da zamisli da će puštanjem u rad ovog nevelikog pogona biti postavljen temelj budućem moćnom industrijskom gigantu – fabrici VITAL. Lenjijeva fabrika je započela svoju proizvodnju presom nerafinisanog ulja sa ručnom i stočnom pogonskom snagom. Preovladujuće sirovine bile su: konoplja, bundevina koštica i uljana repica. Sirovo ulje sve do 1929. godine nije rafinisano u Vrbasu, već u Budimpešti gde je porodica Lenji posedovala rafineriju. Treća i četvrta decenija XX veka, kada se na čelu fabrike nalazio unuk osnivača, Josif Lenji, veoma su značajne za razvoj prve uljare na Balkanu.
Proizvodni pogoni
U tom periodu u znatnoj meri je osavremenjena proizvodnja, nabavljena je nova oprema i rafinerija, tako da je proces proizvodnje jestivog ulja u potpunosti zaokružen u vrbaškoj fabrici. Prvo ulje od suncokreta proizvedeno je u ovoj uljari tridesetih godina prošlog veka. Od tada je suncokret osnovna sirovina u proizvodnji i danas predstavlja neku vrstu amblema fabrike. Krajem pedesetih godina ova fabrika beleži dva značajna datuma. Godine 1957. završena je i puštena u rad prva fabrika margarina u Srbiji. Vrbaški uljari proizveli su te godine i prvih 90 tona ove namirnice. Najbrži razvoj VITAL doživljava u periodu od 1969. do 1977. godine. U tom razdoblju, na novim lokacijama, izgrađeno je nekoliko proizvodnih pogona za koje je uvežena najsavremenija svetska oprema za proizvodnju ulja i margarina.
